BLOG

Kako bi na brz i jeftin način eliminisale probleme u vezi sa psima lutalicama, koji uključuju bolesti, fekalnu kontaminaciju životne sredine i probleme u vezi sa ponašanjem, pojedine zemlje i lokalne zajednice pribegavaju ubijanju pasa.

Prilikom ovog ubijanja često se koriste nehumane metode koje kod životinja izazivaju značajnu patnju. Istraživanja takođe pokazuju da su aktivnosti ubijanja skupe i neefikasne. Iako se veličina populacije pasa i gustina može odmah smanjiti nakon ubijanja, brojevi će ubrzo nakon toga ponovo porasti 2. Neposredno smanjenje broja pasa posle ubijanja je obično prolazno. Vlasnici zamene svoje pse lutalice koje su izgubili tokom ubijanja, novim psima kojima će ponovo biti dozvoljeno da lutaju. 

Ono takođe može imati negativan uticaj na obuhvaćenost vakcinacijom protiv besnila gde neselektivno ubijanje pasa koje se javlja, obično uključuje pse koji su u vlasništvu, zdravi i vakcinisani. S obzirom da vlasnici zamene svoje pse novim, nevakcinisanih štencima, prenos zoonoza se povećava, dok se imunitet čopora* smanjuje.

* Imunitet čopora - imunitet koji se javlja kada se vakciniše značajan deo populacije (“čopora”) i obezbeđujući meru zaštite životinjama koje nisu vakcinisane.

Studija slučaja: Stvaranje uspešne alternative ubijanju Kolombo, Šri Lanka 2007-2010 Svetska organizacija za zaštitu životinja (engl. World Animal Protection, WSPA tada) inicirala je sporazum sa Opštinskim većem Kolomba (CMC) i fondacijom “Plava šapa”(engl. Blue Paw Trust, BPT) 2007. godine. Njihov cilj je bio da se uspostavi i pokrene projekat humanog upravljanja besnilom i populacijom pasa u Kolombu. Fokus projekta je bio na suzbijanju besnila pasa, uz upravljanje veličinom populacije pasa lutalica i poboljšanje dobrobiti pasa u gradu. Ciljevi su postignuti na sledeći način: • masovnom vakcinacijom pasa – onih koji su u vlasništvu i koji nisu • sterilizacijom pasa sa fokusom na ženke • edukacijom o prevenciji ujeda i podizanjem svesti o besnilu • razvojem zona sa psima kojima se upravlja • obuka osoblja psećeg azila grada Kolombo (engl. Colombo City Dog Pound).

Humani projekat je doveo do smanjenja broja slučajeva psećeg besnila sa proseka od 43 slučaja godišnje (2001- 2005) na samo u dva slučaja u prvih šest meseci 2011. godine. Istraživanja lokalnih zajednica putem ankete pokazala su smanjenje u broju slučajeva ujeda pasa sa 9.632 ujeda godišnje u gradu na 7.540 u 2010. godini, što predstavlja smanjenje od više od 20%. Uočeno je poboljšanje u dobrobiti pasa na osnovu ocenjivanja telesne kondicija i odsustva bolesti kože. Neposredna promena u dobrobiti je takođe primećena s obzirom da psi više nisu ubijani nehumanim metodama.