LEKCIJE KOJE TREBA DA ZNATE O PROBLEMU

Tri kategorije pasa koje možemo naći na ulici

1. Psi poznatog vlasnika koji se slobodno kreću su “kućni” psi koji se drže u dvorištima, ali imaju mogućnost da izađu van dvorišta na ulicu, bez nadzora vlasnika.


2. Lokalni napušteni psi čije je kretanje uslovljeno prisustvom hrane, vode i skloništa u naselju, odnosno brigom i nadzorom više osoba od kojih ni jedna nije njihov vlasnik. Ovi psi mogu lutati naseljenim mestom, ali se uvek vraćaju u svoju četvrt da se odmore, napoje i nahrane.


3. Nekontrolisani ili podivljali psi koji su potpuno samostalni u pogledu izvora hrane, vode i skloništa, nezavisni od čoveka i izbegavaju kontakt sa njim.


Kontrola populacije svake od ovih kategorija pasa, zahteva prioritizaciju različitih mera, pa je tako npr. za prvu kategoriju, mera obeležavanja i registracije izuzetno važna, dok je za druge dve kategorije mera sterilizacije daleko veći prioritet. Iz ovih razloga, važno je izraditi plan akcije koji je po meri lokalne zajednice.


Tri faktora opstanka napuštenih pasa na ulici

1. Hrana koju pronalaze na deponijama, pijacama, u okolini otvorenih kontejnera ili koju im obezbeđuju ljudi koji brinu o napuštenim psima;


2. Voda koja im je uvek dostupna u okviru prirodnih izvora (kišnica koja se zadržava u udubljenjima u zemlji i asfaltu, reke, jezera i slično) ili koju im daju ljudi.


3. Sklonište u vidu starih, napuštenih kuća i objekata, zapuštenih i zaraslih ograđenih prostora, jama i tunela, otvorenih podruma ili drugih skloništa u kojima se psi osećaju sigurno.


Što je više raspoloživih resursa, veće je naseljavanje odraslih životinja na određenu teritoriju, ali je i veća stopa preživljavanja njihovih mladunaca. Zbog toga je kontrola kapaciteta staništa (kontrola izvora hrane, vode i skloništa), jedan od važnih elemenata programa kontrole populacije pasa.


Tri ključne zablude o rešavanju problema napuštenih pasa

1. Rešenje je prihvatilište


Prihvatilište nikad ne može biti rešenje problema sa psima u lokalnoj zajednici. Kao samostalno primenjena mera, ono može samo dodatno da zakomplikuje i ovako složenu situaciju: njegovi kapaciteti se brzo popune, uslovi za životinje su često veoma loši, a veliki je izdatak za budžet. Prihvatilište može biti korisno, jedino ako je osnovano kao deo precizno osmišljenog plana trajnog rešavanja problema napuštenih životinja.


2. Rešenje je eutanazija


Uverenje da primena eutanazije može smanjiti broj pasa na ulicama, još uvek je prisutna zabluda. Svi dosadašnji pokušaji u mnogim balkanskim zemljama da se masovnim uništavanjem smanji broj napuštenih životinja ne samo da su propali, već su i proizveli nove probleme (naseljavanje slobodnog prostora novim psima, socijalni konflikti i drugo).


3. Istraživanje nije potrebno


Lokalne samouprave često jedne od drugih preuzimaju planove, odnosno programe kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa, zaboravljajući da planove treba izrađivati prema specifičnostima sredine. Nije bilo kakav plan dobar plan! Da bi bio uspešan, plan mora biti skrojen po meri lokalne samouprave, što se jedino može postići sveobuhvatnim sagledavanjem stanja na teritoriji date lokalne samouprave i uključivanjem svih relevantnih aktera u njegovu izradu i sprovođenje.